Трипко Драганић ''ВОЈНИЧКИ    ВЕЗ  БОЖУРА  И  БАДЊАКА''

Трипко Драганић

ВОЈНИЧКИ    ВЕЗ  БОЖУРА  И  БАДЊАКА

 

                    Mојковачким  јунацима 

 

Цик празкозорја пуца врхом Бјеласице

Бадње  јутро рововску разгони тишину,

Отаџбински врх уклесана на војничко лице

Братска заклетва завјештанa на топ-мину...

 

Само да мој прође брат рањени

Тамо тамо далеко пут  јужних мора,

То не може ни небо да  промијени

Крст-Бадњаком се заклела Црна Гора...

 

Први пут стража везом кити дрво живота

Тек процвјеталим Косовским Божуром,

И стална анђеоска молитвена љепота

Призива славску свијећу да тече Таром...

 

Бисерном ријеком свијећа односи три поруке

                                    Прву Бечу кога Принцип метком уцвили,

Другу од срца братској Србији да дâ у руке

Срећу Лазаревим  јунацима и Косметској  вили...

 

Увезане све бригаде у један глас

Чека се наредба команданта Јанка,

И дође тај узвишени термопилски час

И би побједа у боју живог опстанка...

 

Светим даном суза Европе тече крвава

Пишући  мецима нове наслове епске поезије,

Грли мојковачке јунаке ореолска слава

Прослављајући бојно слово српске историје...